Корона вируси су велика породица вируса, од којих неки могу узроковати болест код људи, а други циркулишу међу животињама. Корона вируси су названи по крошњама које су као круне на њиховој површини.
Kорона вируси код људи су први пут идентификовани средином 1960-их. Понекад се корона вируси који инфицирају животиње могу измијенити и заразити људе и постати нови корона вирус, који може изазвати инфекције код људи. Три недавна примјера за то су SARS-CoV2, SARS-CoV и MERS-CoV.
Корона вируси код људи најчешће се шире од заражене особе на друге путем:
- ваздуха - кашљањем и кихањем
- блиског личног контакта - додиривања или држањем руку
- додиривањем предмета или површине, затим додиривањем уста, носа или очију прије прања руку,
- фекалном контаминацијом (ријетко).
SARS-CoV2 је назив за нови вирус корона, док је COVID-2019 назив обољења изазваног новим вирусом корона.
Вируси корона не преживљавају дуго времена на предметима као што су писма и пакети, те поштанске пошиљке не представљају ризик за пренос вируса.
Симптоми код обољелих од новог вируса корона су веома слични симптомима сезонског грипа, а то су: повишена тјелесна температура, грлобоља, кашаљ, општа слабост и понекад кратак дах.
Најчешће људски корона вируси узрокују благе до умјерене болести горњих дисајних путева, као што је прехлада (цурења носа, главобоља, кашаљ, грлобоља, повишена температура). Уочено је да људи са постојећим хроничним стањима имају повећану осјетљивост на теже облике болести.
Код старијих људи постоји већа осјетљивост за тежи облик болести, али још увијек смо у врло раној фази разумијевања ове болести.
Постојеће хроничне болести као што су повишен крвни притисак и друге кардиоваскуларне болести, дијабетес, проблеми са јетром и друга респираторна обољења, могу чешће довести до тешких форми.
Грађанима се пропоручује примјена мјера смањења ризика од акутних респираторних инфекција током путовања у или из захваћених подручја:
- избјегавање блиског контакта са особама који имају акутну респираторну инфекцију
- често прање руку, посебно након директног контакта са болесним људима или њиховом околином
- руке прати сапуном и водом у трајању од најмање 20 секунди. Ако сапун и вода нису доступни, треба користити дезинфекционо средство на бази алкохола, након што се уклони видљива нечистоћа сa руку
- не јести сирове или недовољно термички обрађене намирнице животињског поријекла (намирнице животињског поријекла користити само довољно прокуване или печене)
- често провјетравати просторије у којима се борави
- људи који имају симптоме акутне респираторне инфекције требају приликом кашљања и кихања прекривати нос и уста једнократним марамицама или затвореним лактом те прати руке
- уколико нисте у могућности да оперете руке, не додирујте очи, нос и уста.
Координационо тијело за планирање, спровођење и праћење активности везаних за појаву COVID-19, болести коју изазива корона вирус SARS-CoV2 у Републици Српској активно ради на спровођењу Акционог плана за поступање у случају појаве ризика/сумње за ширење новог вируса корона у Републици Српској. Све мјере Владе Републике Српске у вези са новонасталом можете пронаћи овдје.
У складу са Законом о заштити становништва од заразних болести, министар здравља и социјалне заштите у Влади Републике Српске донио је Наредбу о обавезном спровођењу мјера за реаговање на појаву болести изазване новим вирусом корона (COVID-19) у Републици Српској. Она се односи на здравствене установе, јединице локалне самоуправе и аеродром и спровођење мјера за збрињавање евенуталних случајева обољелих од болести изазване новим вирусом корона, а у складу са инструкцијама ЈЗУ Института за јавно здравство Републике Српске. Здравствене установе, у складу са својим капацитетима имају обавезу да обезбиједе услове и примијене све мјере неопходне за спровођење појачаног епидемиолошког надзора.
Институт за јавно здравство Републике Српске у сарадњи са Министарством здравља и социјалне заштите Републике Српске издао је препоруке за поступање с циљем спровођења адекватних мјера надзора над заразним болестима. Припремљен је информативни материјал намијењен информисању становништва и путника о појави корона вируса у свијету, начину преноса, са мјерама превенције, посебно у циљу смањења ризика од акутних респираторних инфекција током путовања у или из захваћених подручја.
Тестирање пацијената на присуство новог вируса корона омогућено је у Универзитетском клиничком центру Републике Срспке, као и Институту за јавно здравство Републике Српске.
У случају да дође до потврде заразе новим вирусом корона пацијент се смјешта, лијечи и прати у Клиници за инфективне болести Универзитетског клиничког центра Републике Српске у посебним собама за изолацију. Универзитетски клинички центар Републике Српске располаже са потребним капацитетима за иницијални пријем пацијената који су потенцијално заражени овим вирусом.
Све здравствене установе обавјештене су да појачају здравствени надзор над свим респираторним инфекцијама и да примјењују све потребне мјере за спречавање и контролу инфекције.
Здравствене установе су добиле упутства о свим мјерама и поступцима које требају предузимати у оквиру епидемиолошког надзора и у случају појаве сумње на инфекцију узрокованом вирусом корона код особа која долазе из земаља и подручја гдје су потврђени обољели од ове болести.
Сви путници који долазе из подручја гдје су регистровани случајеви појаве новог вируса корона треба да се унутар 14 дана од доласка у Републику Српску телефонски јаве надлежном дому здравља.
Путници који немају свог породичног доктора у Републици Српској потребно да се телефоном јаве Институту за јавно здравство Републике Српске (051 491 649) и прате препоруке епидемилога.
Према Закону о заштити становништва од заразних болести Републике Српске здравствени надзор означава здравствене прегледе и епидемиолошко испитивање лица која су била у контакту са лицем обољелим и/или клицоношом од заразне болести или су боравила у жаришту заразне болести.
Изолација је противепидемијска мјера просторног издвајања зараженог лица, током периода заразности, на мјесто и под таквим условима којима се спречава или ограничава директни, односно индиректни пренос узрочника заразне болести са зараженог лица на осјетљиво или друго лице.
Карантин је мјера ограничавања кретања здравих лица која су била у контакту са обољелим од заразне болести током периода максималне инкубације за ту болест, рачунајући од дана посљедњег контакта са обољелим с циљем да се спријечи ширење заразне болести
У складу са досадашњим подацима, у највећем броју случајева (80%) ради о благом обољењу, а смртни исходи су забиљежени углавном код особа старије животне доби и са вишеструким обољењима.
У складу са досадашњим подацима, проценат опорављених од COVID-19 у свијету се креће око 92%.
Свјетска здравствена организација је најприје крајем јануара, а онда и 10. фебруара изнијела процјену да би смртност могла бити око 2 посто обољелих. Истакли су и да је прерано узимати тај постотак као чињеницу и да би се та процјена могла знатно промијенити.
Главни разлози су што се заправо не зна колико је људи заражено, с обзиром да је код људи који су имали благе симптоме болести могуће да је зараза корона вирусом прошла незапажено. Процјена је вршена на основи броја људи који су умрли у односу на заражене, а према подацима о којима је извјештена Свјетска здравствена организација.
Свјетска здравствена организација саопштила је да је период инкубације, односно вријеме од уласка вируса у тијело до појаве првих симптома до 14 дана.
У просјеку, симптоми се појаве за пет дана, али некад траје и дуже, а неки истраживачи наводе и период од 24 дана. Важно је да се зна колики је период инкубације, јер тако љекари и надлежне службе могу ефикасније да контролишу ширење заразе.