Шеранић: У Српску до сада стигло око 300.000 вакцина

Министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ален Шеранић изјавио је да је у Републику Српску до сада стигло око 300.000 вакцина против вируса корона, те да то подразумијева и прву и другу дозу.

“Очекујемо реализацију уговора са руским добављачем, посредством `Крајина групе`. Тиме би добили преостале количине из тог уговора и у јуну имали значајне количине `спутњика ве`, али и `синофрам` вакцине, чије додатне количине, такође, очекујемо”, рекао је Шеранић у интервјуу Срни.

ДОСТИЖАН ЦИЉ О ВАКЦИНАЦИЈИ 50 ОДСТО ГРАЂАНА

Према Шеранићевим ријечима, циљ је да се у Републици Српској вакцинише око 50 одсто грађана.

“Према неким процјенама које смо радили, то је број који можемо да достигнемо. Према посљедњим подацима Института за јавно здарвство, до сада је вакцинисано око 118.200 лица првом дозом, док је обје дозе примило 32.800 лица”, навео је ресорни министар.

Он је нагласио да вакцинални центри у Српској сада пажљивије планирају цијели процес вакцинације, јер у року дана морају да планирају и оне који се вакцинишу првом дозом и оне који се ревакцинишу.

Шеранић је подсјетио да су домови здравља задужени за вакцинацију лица старијих од 65 година и млађих лица са хроничним обољењима, док је Институт за јавно здравство покренуо трећу фазу вакцинације, која подразумијева приоритетне групе особа, које су у оквиру свој јавних послова у сталним социјалним контактима.

Он је истакао да је Република Српска у посљедњих 15 до 20 дана значајно убрзала процес имунизације и вакцинама “синофарм” и “спутњик ве”, које су допремљене кроз директне набавке Српске.

Кроз “Ковакс” механизам, додао је Шеранић, до сада је у Српску стигло 61.640 вакцина, док је посредством механизма “ЕУ за здравље” /ЕУ фор хеалтх/ допремљено 24.570 вакцина.

Шеранић каже да ће повећан број грађана који се вакцинишу условити да мјере у наредном периоду буду релаксираније, односно да епидемија буде под контролом.

“Међутим, не смијемо се опустити до краја. Оно што редовно пратимо је појава нових сојева вируса. Година и по иза нас даје довољно података да научно-стручне анализе могу да кажу о свему овоме више него што су могле у истом овом периоду прошле године”, рекао је Шеранић.

Он је напоменуо да сви треба да имају на уму да вирус неће бити искорјењен из популације, те да је само питање какву ће тежину клиничке слике дати код особе која се зарази.

ЗА НАБАВКУ ВАКЦИНА ДО САДА ИЗДВОЈЕНО ВИШЕ ОД 30 МИЛИОНА КМ

Када је ријеч о трошковима за набавку вакцина, Шеранић је подсјетио да је за директне набавке, које спроводи Институт за јавно здравство, из Компензационог фонда до сада издвојено 21,6 милиона КМ, док је за вакцине из програма “Ковакс” из буџета Српске издвојено око 6,9 милиона КМ.

“Не смијемо да заборавимо пројекат `ЕУ за здравље`, гђе постоји грант Европске уније за БиХ и гђе се средства намијењена за Српску користе директно за набавку вакцина. Тако да можемо рећи да је за набавку вакцина одвојено више од 30 милиона КМ”, истакао је Шеранић.

Он је нагласио да је данас у свијету изазов не само доћи до вакцине, него и до вакциналног материјала, с обзиром на специфичност шприца и игала које се користе, али да је Српска том изазову успјешно доскочила.

ДИРЕКТНИ ТРОШКОВИ ЛИЈЕЧЕЊА КОВИД ПАЦИЈЕНАТА ОКО 48 МИЛИОНА КМ

Говорећи о трошковима које је пандемија донијела здравственом систему у Републици Српској, Шеранић је навео су они далеко већи од номиналног износа новца, с обзиром на изузетан индиректни утицај епидемије на здравље и животе људи.

“Али, када говоримо о трошковима који су видљиви, Влада Републике Српске је, кроз Компензациони фонд, само за здравство до сада издвојила више од 70 милиона КМ. Не смијемо заборавити ни да смо прошле године у фебруару издвојили око 52 милиона КМ додатно за Фонд здравственог осигурања, како би се обезбиједило функционисање здравствених установа”, подсјетио је Шеранић.

Захваљујући тим улагањима, додао је Шеранић, сви грађани у Републици Српској су имали здравствено осигурање.

“Фонд је учинио велике напоре да обезбиједи цијели систем са тог аспекта. Ако погледамо категорије које су користиле здравствено осигурање у Републици Српској на основу те одлуке Владе, јасно је да је око 35 милиона КМ утрошено у те намјене”, појаснио је Шеранић.

Према подацима Фонда, навео је Шеранић, око 48 милиона КМ су били директни трошкови лијечења лица која су обољела од ковида 19.

“Трошкови лијечења особе на респиратору су већи од 30.000 КМ, док је болничко збрињавање особе обољеле од ковида са средње тешком клиничком сликом око 4.000 КМ”, напоменуо је Шеранић.

С друге стране, тврди Шеранић, све су то мала средства за били који спасени живот, те су мјерило свих наведених улагања управо спашени животи.

“ОПУШТАЊЕ” СТАНОВНИШТВА МОРА ДА БУДЕ ПОСТЕПЕНО

Говорећи о могућности да се врати живот прије епидемије, Шеранић је подсјетио да је ријеч стручњака увијек била да ће то бити постепено.

“Ми тако и поступамо, што је видљиво по начину на који релаксирамо мјере. Морамо имати на уму да је још стање међународне ванредне ситуације, а са искуствима које смо имали са мутацијама вируса, свему приступамо са опрезом. Молимо становништво да то `опуштање` буде постепено”, рекао је Шеранић.

СА ПОСЉЕДИЦАМА ЕПИДЕМИЈЕ ПО ЗДРАВЉЕ ЉУДИ БОРИЋЕМО СЕ ЈОШ ДУГО

Када је ријеч о посљедицама пандемије на здравље грађана, Шеранић је навео да су оне видљиве.

“У овом тренутку раде се различите врсте научних студија које указују на значајне неуролошке и кардиолошке посљедица болести изазване вирусом корона. Већ смо имали случајеве гђе су и лица млађа од 65 година, која су преболовала ковид, напрасно умирали због можданог и срчаног удара”, напоменуо је Шеранић.

Он је навео да је други сегмент о којем се говорило од почетка саме епидемије утицај на ментално здравље.

“Неизвјесност, страх, непознавање ситуације и друге стања, доводила су до различитих проблема у менталном здрављу. Све то говори да је утицај пандемије на здравље становништва значајан и да ће требати дуги низ година да се сви, као појединци и као друштво, боримо са посљедицама”, нагласио је Шеранић.

Подијели текст: